NBA 2K26 - Recenzija

Mali očekivani napredak ili greška u koracima?

Sezona košarkaškog ludila je ove godine krenula dosta ranije nego inače zbog Evropskog prvenstva koje se trenutno održava, a na kojem naša reprezentacija ima zavidnu ulogu u vidu favorita, te je uzbuđenje oko ovog sporta na našim prostorima dosta veliko, a da ne pričamo o ostatku Evrope i sveta. Ipak, to se ne može reći kada je u pitanju virtuelna strana parketa.

Iako kvalitetan, NBA 2K25 jednostavno nije uspeo da napravi ogroman bum kao mnoge jednako kvalitetne igre iz zlatnog i popularnog doba ovog serijala zbog svoje monotonosti i opsesije mikrotransakcijama, a pozitivne promene koje je ta igra donela jednostavno nisu bile dovoljne da nateraju ljude da plate igru po njenoj punoj ceni. Evo nas godinu dana kasnije i bez nekog velikog hajpa stigao je i NBA 2K26 koji, kao i uvek, obećava korak napred, ali je na kraju po košarkaškim pravilima napravio veliku grešku u koracima!

Gameplay na parketu

NBA 2K26 donosi nekoliko značajnih unapređenja u igri, prezentaciji i modovima, ali nije bez svojih nedostataka. Iako je jasno da je u ovaj naslov uložen veliki trud, određeni aspekti igre deluju kao propuštene prilike, što ograničava njen puni potencijal. Kroz ovu recenziju, detaljno ćemo obraditi sve prednosti i mane koje ova igra donosi. To se najviše može primeniti na gameplay, koji je u prošlom izdanju bio najbolji od prelaska na trenutnu generaciju konzola i stvarno je bilo lepo igrati košarku u toj igri.

Autori iz Visual Concepts-a su odlučili da određenim osveženjem u vidu ubrzavanja gameplaya poboljšaju taj ugođaj, ali je na kraju postignut efekat neprirodnosti i manjka realizma u igri koja teži da bude košarkaška simulacija. Neke stvari će se verovatno popraviti i unaprediti kroz patcheve, ali uvodno stanje igre je dosta razočaralo, jer nemate taj ugodni osećaj kontrole zbog pomenute povećane brzine igre. Takođe, igrači nekada mogu napraviti velike nepravilnosti u svojim animacijama i kretnjama, što dodatno ubija osećaj tokom igranja utakmice.

Isto se može reći za merač šuta, koji je ove godine dobio svoj stari klasični izgled, a dodato je i mnoštvo novih oblika kako bi olakšali green release. No, 2K je nažalost nastavio trend koji je započeo od NBA 2K23 sa sve većim fokusom da morate imati green release ako mislite da pogodite koš, jer sve drugo rezultira promašajem. 2K je ovo nazvao “Enhanced Rhythm Shooting” i verujemo da je u njihovom pogledu to bila velika novina, ali bi velikoj grupi igrača mogla izazvati glavobolje.

Postoji alternativa da se merač šuta ugasi, što mnogi profesionalni igrači rade, ali za kežual igrače koji će uzeti ovu igru da uživaju u košarkaškoj simulaciji ovo može biti dosta otežavajuće, pogotovo ako igraju na višim težinama. Danas je u svetu gaminga zbog Souls igara postalo pravilo da morate biti jako dobri ako mislite da uživate u određenoj igri, ali to se ne treba prebacivati na normalno i kežual igranje sportskih simulacija.

Ono što se mora istaći u pozitivnom svetlu jeste AI, koji je sada najbolji nego što je ikada bio, pogotovo kada je odbrana u pitanju i sama logistika šta bi određeni igrač uradio u pravom životu da je on u pitanju, a ne game model. To jako raduje za budućnost serijala ako se ovako nastavi sa tim unapređenjima.

Prezentacija i atmosfera

Vizuelni aspekt igre je jedan od njenih najjačih aduta. 2K je oduvek znao kako postaviti prezentaciju i u WWE igrama od svog preuzimanja tog serijala još tamo 2014. godine, a sa košarkom su to odavno usavršili. Arene su kao i svake godine sve bolje i bolje, a redizajnirano osvetljenje i detalji parketa doprinose realističnom izgledu.

Publika je raznovrsnija nego ikada, sa novim animacijama kao što su talasi, svetlosni efekti i još mnogo toga. To našoj kulturi navijanja i publike možda neće značiti puno jer svi znaju kakve su atmosfere na našim košarkaškim utakmicama, ali kao prenos NBA atmosfere sa tribina ovo je dobro odrađeno. Velike pohvale moramo dati i novom izgledu menija, koji je povukao inspiraciju od svog 10-godišnjeg starijeg brata NBA 2K16 i zaista osvežio samo iskustvo navigacije ovim jednostavnim dizajnom, dok iza NBA zvezde rade svoju koreografiju.

MyCAREER

MyCAREER mod donosi novu prelude priču, gde igrači počinju kao mladi talenti i grade karijeru do NBA zvezde. Priča je zanimljiva i uključuje izazove koji testiraju vaše sposobnosti. Karijeru počinjete kao mladi košarkaški amater koji ulazi u profesionalni svet – od igranja po srednjim školama pa sve do probijanja na NBA nivo i samog drafta.

Personalizacija iskustva sa igračem je bogata, omogućavajući igračima da oblikuju karijeru prema sopstvenim preferencijama, kao što bi to možda uradili u pravom životu da su se našli u takvoj situaciji.

Naravno, ovo je i dalje daleko od onoga što ceo community traži već preko 10 godina, jer sama priča može postati monotona zbog predvidivih zapleta i nedostatka stvarnih izbora koji utiču na ishod. Prelude faza deluje prekratko i ne pruža dovoljno vremena za uživanje u razvoju lika, a to bi u osnovi trebao biti najzanimljiviji deo – jer ipak taj put ka NBA-u i dolasku na najveću pozornicu treba biti grind koji će vas naterati da osećaj uspeha bude vredan truda.

Za sada i dalje nismo dobili takav MyCAREER, ali ako ste uživali u prethodnim iteracijama, ne vidimo razlog zašto ne biste i ovde, osim ako vam je ovakav sistem već dosadio.

The City i Parkovi

The City, kao duša ove igre po pitanju mikrotransakcija i online druženja igrača, dobio je redesign. Kompaktniji izgled omogućava lakši pristup terenima i tu su, naravno, brojne kozmetičke promene, ali može delovati sterilno i bez duše, što je bio problem i u prethodnim izdanjima.

Kao mali poklon fanovima, napravljeni su sezonski parkovi iz prethodnih izdanja poput HD remastera iz NBA 2K16, čija je glavna funkcija donošenje nostalgije, ali su nagrade za učešće oskudne i mogle bi naljutiti najvatrenije koji su se ovome radovali. Crews mod je zanimljiv dodatak, ali nije dovoljno razvijen, što ga čini manje privlačnim za dugoročno igranje.

Sve u svemu, The City se drži svoje formule i svake godine dobije par manjih novina, ali je upitno da li je vredno plaćati punu cenu igre svake godine ako vam je ovaj mod glavni razlog igranja. 

MyTEAM: WNBA i nove funkcionalnosti

Uključivanje WNBA igrača u MyTEAM je značajan korak napred. Novi modovi, poput Game Changer kartica i Breakout: Gauntlet moda, donose svežinu. I dalje ovo nije na nivou EA-ovog Ultimate Team moda u FC serijalu, ali svakako jeste mod koji je stekao određenu grupu igrača. Baš kao i EA, 2K se odlučio na ubacivanje ženskih košarkašica, odnosno WNBA. Taj miks je sada u potpunosti integrisan, omogućavajući kombinovanje NBA i WNBA zvezda.

Igrači FC-a već dve godine negoduju protiv odluke koju je EA napravio u svom serijalu, a već sada slične reakcije dolaze iz košarkaškog tabora gaminga. Bez obzira što je poenta ovakvih modova da budu nerealni, kombinacija muškog i ženskog timskog sporta u jedno je kontraverzna stvar u današnjem društvu. Na kraju krajeva, dojam će zavisiti od ukusa. Tu je još i Breakout: Gauntlet mod, koji pruža izazov za hardcore igrače.

MyTEAM je ipak na kraju mašina za mikrotransakcije i to će tako i ostati, što mnoge odbija od ulaska u ovaj mod. Ali dok god postoji određen broj igrača koji uživaju u njemu i ulažu dodatne pare u kasu 2K-a, njegov trend će se samo povećavati. Čisto da spomenemo, mod koji je nekada bio poznat kao Association, a od NBA 2K18 nosi naziv MyLEAGUE, nažalost i dalje je ostao isti.

Kada već postoje free roam momenti u MyCAREER-u, implementacija toga u MyLEAGUE bila bi pravo osveženje, a cutscene pregovaranja sa drugim timovima, kakve EA ima još od 2018, značile bi puno. Ali, pošto ovaj mod ne donosi dodatne prihode, teško da ćemo uskoro videti velike promene. Isto se može reći i za MyGM, koji pokušava sa svojim pričama da popuni ono što MyLEAGUE-u fali, ali i dalje ostaje ispod nivoa cene koju ova igra traži.